Novo sudstvo pod prismotrom
Beogradski pravnici izrazavaju zabrinutost zbog novih naimenovanja u sudstvu
Novo sudstvo pod prismotrom
Beogradski pravnici izrazavaju zabrinutost zbog novih naimenovanja u sudstvu
Nove vlasti u Srbiji krenule su u secu Milosevicu odanih sudija i tuzilaca u
pokusaju da uspostave nezavisno sudstvo.
Milosevicevi kadrovi su vec otisli, a u prvom paketu reformi Skupstina je
pre mesec dana na sudijske funkcije vratila 17 sudija koje je prethodni
rezim razresio duznosti zbog toga sto su javno kritikovali vlasti i prilike
u sudstvu.
Medjutim, ima onih koji su zabrinuti zbog nacina na koje nove vlasti
sprovode ovu reformu.
Po zakonu o smeni, sad vec bivsih predsednika sudova, trebalo je da odlucuje
Vrhovni sud Srbije, ali je kao i u prethodnom rezimu prilikom slicnih
slucajeva - zaobidjen.
Miroslav Todorovic, bisvi sudija Okruznog suda u Beogradu koga je
Milosevicev rezim prosle godine razresio, tvrdi da se ponavlja ista greska
iz prethodnog rezima.
Novi ministar pravosudja Vladan Batic i predsednik Odbora za pravosudje
Dragor Hiber "izvukli su spiskove za razresenje sudija i tuzilaca iz
rukava", odnosno vise su se oslanjali na privatna misljenja, jer su
ignorisali sudske kolegijume i zakonita tela ovlascena za izjasnjavanje o
svim pravosudnim kadrovima i kadrovskim promenama", kaze Todorovic.
Todoroviceve tvrdnje potkrepljuje cinjenica da su mnogi advokati bliski
DOS-u jos tokom novembra i decembra prosle godine pricali o buducim
postavljenjima na mesta predsednika sudova. Ispostavilo se da su oni
unapred znali ko ce biti imenovan.
Takodje se u sudskim krugovima govori da su neka nezaobilazna ekspertska
imena, ipak, zaobidjena. Jedan sudija koji je zeleo da ostane anoniman
kaze: "Mnogi ne kriju razocarenje sto se medju kandidatima nisu pojavila
imena koja su bila simbol otpora prethodnom rezimu".
On je imenovao Miroslava Todorovica i Slobodana Vucetica, bivseg sudiju
Ustavnog suda Srbije kao primere.
U svakom slucaju, najavljena reforma unela je atmosferu straha u sudovima i
tuzilastvima. Sada se sudije boje DOS-a.
Jedan dugododisnji sudija Okruznog suda u Beogradu, koji ne zeli da mu
pominjemo ime, kaze: "Ljudi su postali nepoverljivi. Ne smes ni pred kim
nista da kazes jer ne znas da li ce da te ocinkari".
Dodatnu nelagodnost u sudskim krugovima izaziva nacin na koji vlada sprovodi
razne istrage nekadasnjih Milosevicevih saveznika i neresenih ubistava
njihovih kolega i drugih poznatih licnosti.
Pravnicke krugove najvise iritiraju izjave politicara iz vrha DOS-a koji su
javno optuzivali i unapred donosili presude pojedinim pripadnicima bivseg
rezima.
"To je ocigledan pritisak na pravosudje", kaze zamenik Okruznog tuzioca
Milan Bojkovic.
Medjutim, nelagodi doprinosi i misteriozna smrt beogradskog istraznog sudije
Nebojse Simeunovica. Skoro sve njegove kolege tvrde da nije izvrsio
samoubistvo, vec misle da je to prva opomena podzemlja, ali i pripadnika
bivseg rezima sudjama koji bi da pocnu ozbiljno da se bave svojim poslom.
Ovaj sudija radio je na nerazjasnjenom ubistvu ministra odbrane SRJ Pavla
Bulatovica i visokog policijskog funkcionera Radovana Stojicica Badze. Uoci
srpske revolucije 5.oktobra, odbio je da po nalogu Milosevicevog rezima
pokrene istragu i pritvori nekoliko lidera DOS-a koji su vodili proteste
gradjana.
Nove vlasti bi da reformu sprovedu brzo, da bi dokazale medjunarodnoj
zajednici da je domace sudstvo sposobno da se profesionalno nosi i sa tako
teskim zadacima kao sto je sudjenje ratnim zlocincima i samom Milosevicu.
Stvarnost, medjutim, govori da je sudstvo zatrpano hrpom neresenih
slucajeva, da ima manjak sudija, da su javasluk, neazurnost, ali i korupcija
sveprisutni.
Bivsi sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivosevic smatra da pravosudje Srbije
jos nije spremno da se uhvati u kostac za ozbiljnijim slucajevima.
"Sudstvo je kompromitovano i predstoji mu ciscenje od grehova jer je skuceno
podanickim duhom i strahom od izvrsne vlasti", kaze on.
Ivosevic je veliki skeptik kada su promene u pitanju. "Politicari nisu u
pravu kada kazu da ce se promene dogoditi preko noci. U mentalitetu
sadasnjih sudija je podanistvo, a ono se ne leci dekretima nego vremenom.
Sudije su oduvek osluskivale glas dnevne politike i cesto svoje presude tome
prilagodjavale".
Istine radi, ponekad krivica nije do sudova i tuzilaca, vec do policije koja
iz raznih razloga blokira rad sudstva. Policija je u doba Milosevica
ignorisala zahteve tuzilaca, ne otkrivajuci pocinioce krivicnih dela. Ni to
se nije do danas bitno promenilo.
Na primer, iako je jos jesenas beogradskom Okruznom tuzilastvu dostavljen
dokazni materijal o ubistvu novinara Slavka Curuvije, zamenik tuzioca Sinisa
Simic, koji radi na tom slucaju kaze da se nista do sada nije uradilo na
rasvetljenju zlocina.
Simic to objasnjava: "Mi smo urgirali kod policije da se na ovim slucajevima
utvrde neophodne cinjenice, ali od njih nismo dobili nikakav odgovor. Cak i
posle promene ministra unutrasnjih poslova".
On smatra da je problem u Zakonu o krivicnom postupku koji tuziocu ne daje
ovlascenje da pokrene pitanje odgovornosti policije. O izmenama ovog zakona
koje bi morale da prodju kroz komplikovanu proceduru do usvajanja u
skupstini i danas se razmislja.
Svakodnevnica vlastima namece brzo reagovanje, a realnost u sudstvu kaze da
ce jos mnogo vode poteci dok se unisteno pravosudje postavi na noge. I to
samo ako se nove vlasti uzdrze od izbora "poslusnika".
Sinisa Stanimirovic je dopisnik IWPR.
